HR - Ljudski Resursi - Srbija

Četvrtinu poslova ljudi mogla bi da menja veštačka inteligencija

Kako se navodi u najnovijem izveštaju kompanije „Goldman sachs”, 300 miliona radnih mesta moglo bi biti izgubljeno zbog automatizacije širom EU i SAD. Ipak, stručnjaci objavljuju svoja upozorenja s određenom ogradom: još  postoje stvari za koje veštačka inteligencija nije sposobna – zadaci koji uključuju izrazito ljudske kvalitete, poput emocionalne inteligencije i razmišljanja izvan ustaljenih okvira. Prelazak na uloge koje koriste takve veštine moglo bi smanjiti šanse da ljudi budu zamenjeni. To ne znači nužno da su svi poslovi koji se smatraju kreativnim – sigurni.

Zapravo, grafički dizajn i profesije povezane sa vizualnom umetnošću mogle bi biti među prvima koje će nestati, jer osnovni algoritmi mogu usmeriti robota da analizira milione slika, omogućavajući veštačkoj inteligenciji da gotovo trenutno ovlada estetikom. Druga zaštićena kategorija su poslovi koji zahtevaju sofisticirane međuljudske odnose: a to su poslovi koji obavljaju medicinske sestre, poslovni savetnici i istraživački novinari. U treću sigurnu zonu spadaju poslovi koji zahtevaju mnogo fleksibilnosti i spretnosti, sposobnost rešavanja problema u nepredvidivim okruženjima. To se odnosi na radna mesta električara, vodoinstalatera, zavarivača..., preneo je Bi-Bi-Si.

Da će ljudski poslovi postati usmereniji na međuljudske veštine smatra Song Meklaflin, prof. ekonomije rada na Univerzitetu u Bafalu u SAD. Ona napominje da je pametno razmišljati o tome koje će zadatke unutar nekog radnog mesta bolje obavljati računar ili veštačka inteligencija. Nudi primer šaltera u bankama, gde su ljudi nekada morali precizno da broje novac. Sada je taj zadatak automatizovan, ali još ima mesta za blagajnika: „Zadatak brojanja novca preuzela je mašina, no sada su blagajnici više usresređeni na interakciju sa kupcima i uvođenje novih proizvoda. Društvena veština postala je važnija”.